Informacije, dokumenti i novosti Kantonalnog zavoda.
Kantonalni zavod za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-historijskog naslijeđa
Srednjobosanski kanton
Kantonalni zavod za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-historijskog naslijeđa Srednjobosanskog kantona je samostalna upravna organizacija koja obavlja stručne, upravne i druge poslove utvrđene zakonom u oblasti prostornog planiranja, urbanizma, zaštite kulturno-historijskog i prirodnog naslijeđa, te uspostave i razvoja kantonalnog geoinformatičkog sistema.
Zavod pruža stručnu podršku organima Kantona i općinama, učestvuje u izradi i praćenju realizacije prostorno-planske dokumentacije te poduzima mjere za zaštitu, valorizaciju i održivo korištenje prostora i naslijeđa kao općeg dobra.
Vizija
Pažljivo planiran i namjenski uređen i korišten prostor, u kojem se brižljivo čuva ravnoteža između urbanog razvoja i očuvanja kulturno-historijskog i prirodnog naslijeđa, gdje se svaka odluka temelji na dugoročnom održivom razvoju i zaštiti prostora kao općeg dobra.
Misija
U okviru važećih zakonskih propisa, stručnih saznanja i ovlaštenja aktivno učestvovati u procesu izrade i implementacije prostorno-planske dokumentacije na području Srednjobosanskog kantona i pružati podršku općinama u planskom uređenju, uz očuvanje naslijeđa i prirodnih resursa.
Djelokrug rada
- Planiranje, programiranje, projektovanje, korištenje, valorizacija i zaštita prostora te mjere za njihovo ostvarivanje.
- Izrada prostorno-planske i urbanističko-tehničke dokumentacije, osim poslova koji su zakonom stavljeni u nadležnost Federacije Bosne i Hercegovine i općina.
- Praćenje provođenja Prostornog plana SBK/KSB 2005–2025, odnosno Izmjena i dopuna Prostornog plana KSB/SBK 2005–2030, i učešće u usaglašavanju sa Prostornim planom Federacije BiH.
- Učešće u izradi i donošenju zakonskih i podzakonskih akata iz oblasti prostornog planiranja i građenja.
- Uspostava i razvoj kantonalnog jedinstvenog geoinformatičkog sistema (GIS-a).
- Poslovi zaštite kulturno-historijskog i prirodnog naslijeđa.
- Praćenje stanja u prostoru te učešće u izradi, usklađivanju i provedbi prostornih planova općina Kantona.
- Obavljanje drugih poslova iz oblasti urbanizma i prostornog planiranja u skladu sa zakonom.
Organizaciona struktura
Biografija direktorice
Tidža Čaušević, rođena 20.08.1979. godine u Rogatici, na Univerzitetu Illinois u Chicagu je 2003. godine diplomirala arhitekturu, a zvanje magistra stekla 2007. godine na istom univerzitetu. Profesionalnu karijeru započela je kao viši asistent u Uredu za kapitalne programe Univerziteta, gdje je bila angažovana na infrastrukturnim i urbanističkim projektima.
Dalje iskustvo sticala je u Chicagu, a 2011. godine se vratila u Bosnu i Hercegovinu, gdje se posvetila projektima iz oblasti arhitekture, urbanizma, održivog razvoja i zaštite okoliša.
Predavala je na Odsjeku arhitekture Internacionalnog univerziteta u Sarajevu, a u Općini Bugojno obavljala dužnost urbanističko-građevinskog inspektora i šefa Odsjeka za obnovu i razvoj, vodeći značajne projekte s ciljem unapređenja lokalne zajednice. Udata je i majka dvoje djece.
Novosti
JAČANJE SARADNJE KANTONALNOG ZAVODA ZA URBANIZAM, PROSTORNO PLANIRANJE I ZAŠTITU KULTURNO-HISTORIJSKOG NASLIJEĐA I OPĆINA: KA EFIKASNOM I SAVREMENOM PLANIRANJU PROSTORA
U cilju unapređenja saradnje s lokalnim zajednicama i poboljšanja pružanja usluga građanima, Kantonalni zavod za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-historijskog naslijeđa Srednjobosanskog kantona je organizovao radne posjete svim općinama na području kantona.
Pročitaj cijeli članak
U cilju unapređenja saradnje s lokalnim zajednicama i poboljšanja pružanja usluga građanima, Kantonalni zavod za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-historijskog naslijeđa Srednjobosanskog kantona je organizovao radne posjete svim općinama na području kantona.
Tokom ovih posjeta, predstavnici Zavoda održali su sastanke s općinskim načelnicima, predstavnicima administracije te drugim relevantnim akterima, kako bi zajednički razmotrili ključne izazove, potrebe i mogućnosti za unapređenje saradnje. Kroz modernizaciju prostornog planiranja i jačanje međuinstitucionalne saradnje, Kantonalni zavod započeo je intenzivne aktivnosti na uspostavljanju i izgradnju jedinstvenog geoprostornog informacionog sistema.
Razgovori su obuhvatili sljedeće aspekte saradnje:
- Prikupljanje i digitalizaciju postojećih prostornih i urbanističkih planova
- Evidenciju i sistemsku zaštitu kulturno-historijskih i prirodnih dobara
- Definisanje modela za izradu planske dokumentacije
- Pripremu nacrta kantonalnog zakona o zaštiti kulturno-historijskog naslijeđa.
Zavod je predstavio planirane aktivnosti za naredni period, s naglaskom na izradu novih prostornih planova koji će poslužiti kao temelj za kvalitetnije urbanističko planiranje i održiv razvoj.
Uprkos iskazanoj spremnosti za saradnju, prepoznate su i određene prepreke, uključujući nedostatak stručnog kadra na lokalnom nivou, neusklađenost planske dokumentacije i potrebu za jačom koordinacijom svih nivoa vlasti. Zavod je izrazio spremnost da pruži punu tehničku i stručnu podršku općinama, s ciljem prevazilaženja ovih izazova.
U okviru radnih posjeta izvršena je i primopredaja podataka o važećim prostornim i urbanističkim planovima, kao i historijske dokumentacije vezane za zaštitu kulturno-historijskog i prirodnog naslijeđa. Također, predstavljen je okvirni plan digitalizacije prostornih podataka, s definisanim ulogama i rokovima.
Ova inicijativa predstavlja značajan korak ka uspostavljanju efikasnog, transparentnog i savremenog sistema prostornog planiranja i očuvanja naslijeđa u Srednjobosanskom kantonu, uz aktivno učešće svih relevantnih aktera.
Predstavnici Kantonalnog zavoda učestvovali na 5. Konferenciji o urbanom planiranju i regionalnom razvoju u Sarajevu
Predstavnici Kantonalnog zavoda za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-historijskog naslijeđa učestvovali su na petoj po redu Konferenciji o urbanom planiranju i regionalnom razvoju, koja je održana 17. juna 2025. godine u Sarajevu.
Pročitaj cijeli članak
Predstavnici Kantonalnog zavoda za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-historijskog naslijeđa učestvovali su na petoj po redu Konferenciji o urbanom planiranju i regionalnom razvoju, koja je održana 17. juna 2025. godine u Sarajevu.
Ova konferencija, koju je organizovalo Udruženje konsultanata inženjera Bosne i Hercegovine (UKI BiH), okupila je stručnjake iz oblasti prostornog planiranja, inžinjeringa, istraživačkog sektora, kao i predstavnike vlasti i organizacija civilnog društva iz Bosne i Hercegovine, regiona i Evropske unije. Cilj skupa bio je razmjena znanja i iskustava u oblasti održivog urbanog i regionalnog razvoja.
Tokom konferencije obrađene su ključne teme vezane za teritorijalnu agendu 2030, integrirani pristup održivom urbanom i ruralnom razvoju, lokalizaciju ciljeva održivog razvoja, koncept zelenih i pametnih gradova, funkcionalna područja i regionalni razvoj, kao i digitalizaciju prostornog i urbanističkog planiranja.
Konferenciju je otvorio predsjednik UKI BiH, prof. dr. Ešref Gačanin, koji je naglasio značaj jačanja održive urbanizacije i integrisanog prostornog planiranja u skladu sa globalnim i evropskim ciljevima razvoja. Skup je također obuhvatio teme vezane za zelenu tranziciju, otpornost gradova, održivo upravljanje resursima, te primjenu savremenih tehnologija i vještačke inteligencije u urbanizmu.
Zavod učestvovao u 21. Međunarodnoj ljetnoj školi „Youth and Heritage – ISSYH21“
Kantonalni zavod za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-historijskog naslijeđa SBK/KSB učestvovao je u programu 21. Međunarodne ljetne škole „Youth and Heritage – ISSYH21“, u organizaciji HIDR – Centre for Peace and Heritage i International Forum Bosnia, u partnerstvu sa ICCROM-om. Program je tokom ljeta 2026. godine okupio učesnike i stručnjake različitih disciplina kroz aktivnosti realizovane u Sarajevu, Mostaru i Stocu.
Pročitaj cijeli članak
Kantonalni zavod za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-historijskog naslijeđa SBK/KSB učestvovao je u programu 21. Međunarodne ljetne škole „Youth and Heritage – ISSYH21“, u organizaciji HIDR – Centre for Peace and Heritage i International Forum Bosnia, u partnerstvu sa ICCROM-om. Program je tokom ljeta 2026. godine okupio učesnike i stručnjake različitih disciplina kroz aktivnosti realizovane u Sarajevu, Mostaru i Stocu.
Učešćem u programu Zavod je dao stručni doprinos iz oblasti urbanizma, prostornog planiranja i zaštite kulturno-historijskog naslijeđa, s posebnim fokusom na povezivanje istraživanja naslijeđa sa savremenim pitanjima razvoja grada, javnog prostora i lokalne zajednice.
U okviru programa u Stocu realizovan je Capstone Studio „Javne česme i vodovodni sistem Stoca – voda kao kulturno naslijeđe i urbani identitet“, u kojem je direktorica Zavoda Tidža Čaušević učestvovala kao mentorica zajedno sa Aidom Bičakčić, historičarkom umjetnosti i kustosicom Muzeja Grada Sarajeva.
Polazište studija bilo je da se javne česme ne posmatraju samo kao pojedinačni historijski objekti, nego kao dio šireg sistema koji povezuje vodu, infrastrukturu, urbani prostor, svakodnevni život, sjećanje i identitet lokalne zajednice.
Tokom terenskog i istraživačkog rada učesnici su mapirali i dokumentovali javne česme te ih sagledavali u širem kontekstu vodenog naslijeđa i urbanog razvoja Stoca. Posebna pažnja posvećena je njihovim vrijednostima, stanju i ulozi u identitetu prostora, kao osnovi za buduću zaštitu, interpretaciju i uključivanje u savremeni život grada.
Ovo iskustvo ima poseban značaj i za budući rad Zavoda, imajući u vidu da se iste historijske javne česme nalaze i na području Srednjobosanskog kantona. Metodološki pristup primijenjen u Stocu otvara mogućnost da se i ovi, često nedovoljno istraženi elementi naslijeđa, posmatraju ne samo kao pojedinačni objekti nego kao dio šireg kulturnog pejzaža, historijskih sistema vodosnabdijevanja i života lokalnih zajednica.
Na taj način učešće u Ljetnoj školi Zavodu donosi nove perspektive i metodološke alate za istraživanje, dokumentovanje i valorizaciju kulturno-historijskog naslijeđa na području SBK/KSB, te otvara prostor za buduća sistematska istraživanja ovih vrijednih, ali često zanemarenih segmenata naslijeđa.
Za Kantonalni zavod učešće u Međunarodnoj ljetnoj školi predstavlja važnu priliku za razmjenu stručnih znanja i iskustava, interdisciplinarni rad te povezivanje sa međunarodnim programima obrazovanja i zaštite kulturnog naslijeđa.
Istovremeno, ovakvi programi potvrđuju značaj sistematskog istraživanja, dokumentovanja i valorizacije kulturno-historijskog naslijeđa kao osnove za njegovo odgovorno planiranje, zaštitu i očuvanje za buduće generacije.
Zavod dio međunarodnog programa ICCROM READY Track 2
Direktorica Kantonalnog zavoda za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-historijskog naslijeđa SBK/KSB, Tidža Čaušević, učestvovala je od 6. do 19. septembra 2026. godine u Bukureštu u intenzivnoj praktičnoj obuci u okviru međunarodnog programa READY Track 2, koji provodi ICCROM kroz program First Aid and Resilience for Cultural Heritage in Times of Crisis (FAR).
Pročitaj cijeli članak
Direktorica Kantonalnog zavoda za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-historijskog naslijeđa SBK/KSB, Tidža Čaušević, učestvovala je od 6. do 19. septembra 2026. godine u Bukureštu u intenzivnoj praktičnoj obuci u okviru međunarodnog programa READY Track 2, koji provodi ICCROM kroz program First Aid and Resilience for Cultural Heritage in Times of Crisis (FAR).
READY Track 2 je višefazni program usmjeren na jačanje kapaciteta stručnjaka i institucija za zaštitu kulturnog naslijeđa prije, tokom i nakon katastrofa, ekstremnih vremenskih događaja i kompleksnih vanrednih situacija. Prvoj fazi programa, realizovanoj online tokom juna i jula, uslijedio je praktični dio obuke u Bukureštu, gdje su se okupila 24 učesnika iz 19 zemalja.
Tokom dvije sedmice intenzivnog rada učesnici su kroz simulacije, terenske vježbe i rad na konkretnim slučajevima primjenjivali ICCROM metodologiju za analizu situacije, procjenu štete i rizika, određivanje prioriteta, hitnu stabilizaciju ugroženih objekata, zaštitu i evakuaciju pokretnog naslijeđa, dokumentovanje nematerijalnog naslijeđa te planiranje ranog oporavka. Poseban značaj dat je koordinaciji između institucija zaštite naslijeđa, civilne zaštite, lokalnih zajednica i drugih aktera uključenih u odgovor na vanredne situacije.
Jedna od najvažnijih poruka programa jeste da zaštita kulturnog naslijeđa u kriznim situacijama ne počinje nakon nastanka katastrofe – ona počinje mnogo prije nje. Pravovremena priprema, kvalitetna i ažurna evidencija, sistematsko prikupljanje podataka, dokumentovanje postojećeg stanja, prepoznavanje opasnosti i ranjivosti te unaprijed definisani prioriteti predstavljaju osnovu za efikasan odgovor kada se krizna situacija dogodi.
Pri tome, kvalitetna procjena rizika ne podrazumijeva samo evidentiranje objekata i mogućih opasnosti. Jedan od važnih elemenata ICCROM pristupa jeste prethodno razumijevanje vrijednosti i značaja kulturnog dobra – njegovih historijskih, arhitektonskih, umjetničkih, društvenih, duhovnih i drugih vrijednosti – kao i atributa kroz koje se te vrijednosti iskazuju. Važno je razumjeti i pitanja autentičnosti i integriteta, kao i odnos zajednice prema određenom mjestu, objektu, tradiciji ili praksi.
Takav pristup omogućava da se u procjeni rizika ne postavlja samo pitanje šta može biti fizički oštećeno, nego i koje vrijednosti možemo izgubiti, koliko bi taj gubitak bio značajan i koje elemente je zbog toga potrebno prioritetno zaštititi. Dva objekta mogu biti izložena istoj opasnosti, ali posljedice njihovog oštećenja ne moraju biti jednake. Zbog toga određivanje vrijednosti, značaja, autentičnosti, atributa i ranjivosti kulturnog naslijeđa predstavlja važnu osnovu za donošenje utemeljenih odluka o prioritetima zaštite.
Ovo je posebno značajno i za rad Kantonalnog zavoda, koji intenzivno radi na uspostavljanju sistematičnijeg pristupa evidentiranju, dokumentovanju i zaštiti kulturno-historijskog naslijeđa na području Srednjobosanskog kantona. Cilj nije samo formiranje registra kulturnih dobara, nego postepeno stvaranje kvalitetne baze znanja o tome šta imamo, gdje se nalazi, u kakvom je stanju, koje vrijednosti nosi, koji su njegovi ključni atributi, kojim je rizicima izloženo i šta je potrebno učiniti da bi se te vrijednosti sačuvale.
Takvi podaci imaju višestruku vrijednost. Oni su osnova za redovnu zaštitu kulturnog naslijeđa, ali istovremeno omogućavaju izradu procjena rizika, određivanje prioriteta, planiranje preventivnih mjera i mnogo brže donošenje odluka u slučaju požara, poplava, zemljotresa, klizišta ili drugih vanrednih situacija.
Ovakav pristup dodatno potvrđuje važnost povezivanja zaštite kulturno-historijskog naslijeđa, prostornog planiranja, GIS baza podataka, civilne zaštite i upravljanja rizicima od katastrofa. Efikasan sistem zaštite ne može se početi graditi tek kada dođe do krizne situacije – on mora nastajati godinama ranije kroz dokumentovanje, istraživanje, valorizaciju, procjenu rizika, planiranje i međuinstitucionalnu saradnju.
Završetkom obuke u Bukureštu program za Zavod ne završava. Sljedeća faza READY Track 2 podrazumijeva razvoj i realizaciju konkretnog projekta na području Srednjobosanskog kantona, kroz koji će se stečena znanja i metodologije primijeniti u lokalnom kontekstu. Time međunarodna obuka prerasta u konkretan doprinos daljem razvoju sistema zaštite kulturno-historijskog naslijeđa u našem Kantonu.
Za Zavod predstavlja veliko zadovoljstvo i ponos što je uključen u ovako značajan međunarodni program. ICCROM – Međunarodni centar za proučavanje očuvanja i restauracije kulturnih dobara – međuvladina je organizacija sa globalnim mandatom za zaštitu kulturnog naslijeđa, koja već više od šest decenija razvija znanja, metodologije i stručne kapacitete u oblasti očuvanja naslijeđa širom svijeta.
Učešće Zavoda u programu ICCROM-a zato nije značajno samo kao stručno usavršavanje pojedinca. Ono predstavlja priliku da se međunarodno priznate metodologije i iskustva neposredno prenesu u rad Zavoda, unaprijedi sistem evidentiranja, valorizacije i upravljanja podacima o kulturnom naslijeđu te razvije pristup u kojem se rizici prepoznaju i smanjuju prije nego što nastane katastrofa.
Posebno smo ponosni što je Zavod postao dio međunarodne mreže stručnjaka i institucija koje zajednički rade na tome da kulturno naslijeđe ne bude predmet reakcije tek nakon što je šteta nastala, nego da njegova zaštita postane integralni dio pripravnosti, upravljanja rizicima i otpornosti naših zajednica.
Propisi
- Zakon o organizovanju i djelokrugu kantonalnih ministarstava i drugih tijela kantonalne uprave Srednjobosanskog kantona ("Službene novine SBK/KSB", broj: 15/12, 17/12 i 11/19)
- Zakon o organizaciji organa uprave u Federaciji BiH („Službene novine Federacije BiH“, broj: 35/05)
- Zakon o državnoj službi u Federaciji Bosne i Hercegovine i Zakon o preuzimanju Zakona o državnoj službi u Federaciji BiH („Službene novine SBK/KSB“, broj: 7/11)
- Zakon o namještenicima u organima državne službe u Federaciji BiH („Službene novine Federacije BiH“, broj: 49/05 i 103/21)
- Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji Kantonalnog zavoda broj: 22-02-5498/22 i Pravilnik o izmjenama Pravilnika broj: 22-02-1570/23.
Dokumenti Zavoda
Kontakti
Kantonalni zavod za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-povijesnog naslijeđa
Kanton Središnja Bosna
Kantonalni zavod za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-povijesnog naslijeđa Srednjobosanskog kantona je samostalna upravna organizacija koja obavlja stručne, upravne i druge poslove utvrđene zakonom u oblasti prostornog planiranja, urbanizma, zaštite kulturno-povijesnog i prirodnog naslijeđa, te uspostave i razvoja kantonalnog geoinformatičkog sistema.
Zavod pruža stručnu podršku organima Kantona i općinama, učestvuje u izradi i praćenju realizacije prostorno-planske dokumentacije te poduzima mjere za zaštitu, valorizaciju i održivo korištenje prostora i naslijeđa kao općeg dobra.
Vizija
Pažljivo planiran i namjenski uređen i korišten prostor, u kojem se brižljivo čuva ravnoteža između urbanog razvoja i očuvanja kulturno-povijesnog i prirodnog naslijeđa, gdje se svaka odluka temelji na dugoročnom održivom razvoju i zaštiti prostora kao općeg dobra.
Misija
U okviru važećih zakonskih propisa, stručnih saznanja i ovlaštenja aktivno učestvovati u procesu izrade i implementacije prostorno-planske dokumentacije na području Srednjobosanskog kantona i pružati podršku općinama u planskom uređenju, uz očuvanje naslijeđa i prirodnih resursa.
Djelokrug rada
- Planiranje, programiranje, projektovanje, korištenje, valorizacija i zaštita prostora te mjere za njihovo ostvarivanje.
- Izrada prostorno-planske i urbanističko-tehničke dokumentacije, osim poslova koji su zakonom stavljeni u nadležnost Federacije Bosne i Hercegovine i općina.
- Praćenje provođenja Prostornog plana SBK/KSB 2005–2025, odnosno Izmjena i dopuna Prostornog plana KSB/SBK 2005–2030, i sudjelovanje u usklađivanju sa Prostornim planom Federacije BiH.
- Učešće u izradi i donošenju zakonskih i podzakonskih akata iz oblasti prostornog planiranja i građenja.
- Uspostava i razvoj kantonalnog jedinstvenog geoinformatičkog sistema (GIS-a).
- Poslovi zaštite kulturno-povijesnog i prirodnog naslijeđa.
- Praćenje stanja u prostoru te sudjelovanje u izradi, usklađivanju i provedbi prostornih planova općina Kantona.
- Obavljanje drugih poslova iz oblasti urbanizma i prostornog planiranja u skladu sa zakonom.
Organizacijska struktura
Biografija ravnateljice
Tidža Čaušević, rođena 20.08.1979. godine u Rogatici, na Univerzitetu Illinois u Chicagu je 2003. godine diplomirala arhitekturu, a zvanje magistra stekla 2007. godine na istom univerzitetu. Profesionalnu karijeru započela je kao viši asistent u Uredu za kapitalne programe Univerziteta, gdje je bila angažovana na infrastrukturnim i urbanističkim projektima.
Dalje iskustvo sticala je u Chicagu, a 2011. godine se vratila u Bosnu i Hercegovinu, gdje se posvetila projektima iz oblasti arhitekture, urbanizma, održivog razvoja i zaštite okoliša.
Predavala je na Odsjeku arhitekture Internacionalnog univerziteta u Sarajevu, a u Općini Bugojno obavljala dužnost urbanističko-građevinskog inspektora i šefa Odsjeka za obnovu i razvoj, vodeći značajne projekte s ciljem unapređenja lokalne zajednice. Udata je i majka dvoje djece.
Novosti
JAČANJE SARADNJE KANTONALNOG ZAVODA ZA URBANIZAM, PROSTORNO PLANIRANJE I ZAŠTITU KULTURNO-HISTORIJSKOG NASLIJEĐA I OPĆINA: KA EFIKASNOM I SAVREMENOM PLANIRANJU PROSTORA
U cilju unapređenja saradnje s lokalnim zajednicama i poboljšanja pružanja usluga građanima, Kantonalni zavod za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-povijesnog naslijeđa Srednjobosanskog kantona je organizovao radne posjete svim općinama na području kantona.
Pročitaj cijeli članak
U cilju unapređenja saradnje s lokalnim zajednicama i poboljšanja pružanja usluga građanima, Kantonalni zavod za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-povijesnog naslijeđa Srednjobosanskog kantona je organizovao radne posjete svim općinama na području kantona.
Tijekom ovih posjeta, predstavnici Zavoda održali su sastanke s općinskim načelnicima, predstavnicima administracije te drugim relevantnim akterima, kako bi zajednički razmotrili ključne izazove, potrebe i mogućnosti za unapređenje saradnje. Kroz modernizaciju prostornog planiranja i jačanje međuinstitucionalne saradnje, Kantonalni zavod započeo je intenzivne aktivnosti na uspostavljanju i izgradnju jedinstvenog geoprostornog informacionog sistema.
Razgovori su obuhvatili sljedeće aspekte saradnje:
- Prikupljanje i digitalizaciju postojećih prostornih i urbanističkih planova
- Evidenciju i sistemsku zaštitu kulturno-povijesnih i prirodnih dobara
- Definisanje modela za izradu planske dokumentacije
- Pripremu nacrta kantonalnog zakona o zaštiti kulturno-povijesnog naslijeđa.
Zavod je predstavio planirane aktivnosti za naredni period, s naglaskom na izradu novih prostornih planova koji će poslužiti kao temelj za kvalitetnije urbanističko planiranje i održiv razvoj.
Uprkos iskazanoj spremnosti za saradnju, prepoznate su i određene prepreke, uključujući nedostatak stručnog kadra na lokalnom nivou, neusklađenost planske dokumentacije i potrebu za jačom koordinacijom svih nivoa vlasti. Zavod je izrazio spremnost da pruži punu tehničku i stručnu podršku općinama, s ciljem prevazilaženja ovih izazova.
U okviru radnih posjeta izvršena je i primopredaja podataka o važećim prostornim i urbanističkim planovima, kao i povijesne dokumentacije vezane za zaštitu kulturno-povijesnog i prirodnog naslijeđa. Također, predstavljen je okvirni plan digitalizacije prostornih podataka, s definisanim ulogama i rokovima.
Ova inicijativa predstavlja značajan korak ka uspostavljanju efikasnog, transparentnog i suvremenog sistema prostornog planiranja i očuvanja naslijeđa u Srednjobosanskom kantonu, uz aktivno sudjelovanje svih relevantnih aktera.
Predstavnici Kantonalnog zavoda sudjelovali na 5. Konferenciji o urbanom planiranju i regionalnom razvoju u Sarajevu
Predstavnici Kantonalnog zavoda za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-povijesnog naslijeđa sudjelovali su na petoj po redu Konferenciji o urbanom planiranju i regionalnom razvoju, koja je održana 17. lipnja 2025. godine u Sarajevu.
Pročitaj cijeli članak
Predstavnici Kantonalnog zavoda za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-povijesnog naslijeđa sudjelovali su na petoj po redu Konferenciji o urbanom planiranju i regionalnom razvoju, koja je održana 17. lipnja 2025. godine u Sarajevu.
Ova konferencija, koju je organiziralo Udruženje konsultanata inženjera Bosne i Hercegovine (UKI BiH), okupila je stručnjake iz oblasti prostornog planiranja, inženjerstva, istraživačkog sektora, kao i predstavnike vlasti i organizacija civilnog društva iz Bosne i Hercegovine, regiona i Evropske unije. Cilj skupa bio je razmjena znanja i iskustava u oblasti održivog urbanog i regionalnog razvoja.
Tijekom konferencije obrađene su ključne teme vezane za teritorijalnu agendu 2030, integrirani pristup održivom urbanom i ruralnom razvoju, lokalizaciju ciljeva održivog razvoja, koncept zelenih i pametnih gradova, funkcionalna područja i regionalni razvoj, kao i digitalizaciju prostornog i urbanističkog planiranja.
Konferenciju je otvorio predsjednik UKI BiH, prof. dr. Ešref Gačanin, koji je naglasio značaj jačanja održive urbanizacije i integriranog prostornog planiranja u skladu sa globalnim i evropskim ciljevima razvoja. Skup je također obuhvatio teme vezane za zelenu tranziciju, otpornost gradova, održivo upravljanje resursima, te primjenu suvremenih tehnologija i umjetne inteligencije u urbanizmu.
Zavod sudjelovao u 21. Međunarodnoj ljetnoj školi „Youth and Heritage – ISSYH21“
Kantonalni zavod za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-povijesnog naslijeđa SBK/KSB sudjelovao je u programu 21. Međunarodne ljetne škole „Youth and Heritage – ISSYH21“, u organizaciji HIDR – Centre for Peace and Heritage i International Forum Bosnia, u partnerstvu sa ICCROM-om. Program je tijekom ljeta 2026. godine okupio učesnike i stručnjake različitih disciplina kroz aktivnosti realizovane u Sarajevu, Mostaru i Stocu.
Pročitaj cijeli članak
Kantonalni zavod za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-povijesnog naslijeđa SBK/KSB sudjelovao je u programu 21. Međunarodne ljetne škole „Youth and Heritage – ISSYH21“, u organizaciji HIDR – Centre for Peace and Heritage i International Forum Bosnia, u partnerstvu sa ICCROM-om. Program je tijekom ljeta 2026. godine okupio učesnike i stručnjake različitih disciplina kroz aktivnosti realizovane u Sarajevu, Mostaru i Stocu.
Sudjelovanjem u programu Zavod je dao stručni doprinos iz oblasti urbanizma, prostornog planiranja i zaštite kulturno-povijesnog naslijeđa, s posebnim fokusom na povezivanje istraživanja naslijeđa sa suvremenim pitanjima razvoja grada, javnog prostora i lokalne zajednice.
U okviru programa u Stocu realizovan je Capstone Studio „Javne česme i vodovodni sistem Stoca – voda kao kulturno naslijeđe i urbani identitet“, u kojem je ravnateljica Zavoda Tidža Čaušević sudjelovala kao mentorica zajedno sa Aidom Bičakčić, historičarkom umjetnosti i kustosicom Muzeja Grada Sarajeva.
Polazište studija bilo je da se javne česme ne posmatraju samo kao pojedinačni povijesni objekti, nego kao dio šireg sistema koji povezuje vodu, infrastrukturu, urbani prostor, svakodnevni život, sjećanje i identitet lokalne zajednice.
Tijekom terenskog i istraživačkog rada učesnici su mapirali i dokumentovali javne česme te ih sagledavali u širem kontekstu vodenog naslijeđa i urbanog razvoja Stoca. Posebna pažnja posvećena je njihovim vrijednostima, stanju i ulozi u identitetu prostora, kao osnovi za buduću zaštitu, interpretaciju i uključivanje u suvremeni život grada.
Ovo iskustvo ima poseban značaj i za budući rad Zavoda, imajući u vidu da se iste povijesne javne česme nalaze i na području Srednjobosanskog kantona. Metodološki pristup primijenjen u Stocu otvara mogućnost da se i ovi, često nedovoljno istraženi elementi naslijeđa, posmatraju ne samo kao pojedinačni objekti nego kao dio šireg kulturnog pejzaža, povijesnih sistema vodosnabdijevanja i života lokalnih zajednica.
Na taj način sudjelovanje u Ljetnoj školi Zavodu donosi nove perspektive i metodološke alate za istraživanje, dokumentovanje i valorizaciju kulturno-povijesnog naslijeđa na području SBK/KSB, te otvara prostor za buduća sistematska istraživanja ovih vrijednih, ali često zanemarenih segmenata naslijeđa.
Za Kantonalni zavod sudjelovanje u Međunarodnoj ljetnoj školi predstavlja važnu priliku za razmjenu stručnih znanja i iskustava, interdisciplinarni rad te povezivanje sa međunarodnim programima obrazovanja i zaštite kulturnog naslijeđa.
Istovremeno, ovakvi programi potvrđuju značaj sistematskog istraživanja, dokumentovanja i valorizacije kulturno-povijesnog naslijeđa kao osnove za njegovo odgovorno planiranje, zaštitu i očuvanje za buduće generacije.
Zavod dio međunarodnog programa ICCROM READY Track 2
Ravnateljica Kantonalnog zavoda za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-povijesnog naslijeđa SBK/KSB, Tidža Čaušević, sudjelovala je od 6. do 19. rujna 2026. godine u Bukureštu u intenzivnoj praktičnoj obuci u okviru međunarodnog programa READY Track 2, koji provodi ICCROM kroz program First Aid and Resilience for Cultural Heritage in Times of Crisis (FAR).
Pročitaj cijeli članak
Ravnateljica Kantonalnog zavoda za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu kulturno-povijesnog naslijeđa SBK/KSB, Tidža Čaušević, sudjelovala je od 6. do 19. rujna 2026. godine u Bukureštu u intenzivnoj praktičnoj obuci u okviru međunarodnog programa READY Track 2, koji provodi ICCROM kroz program First Aid and Resilience for Cultural Heritage in Times of Crisis (FAR).
READY Track 2 je višefazni program usmjeren na jačanje kapaciteta stručnjaka i institucija za zaštitu kulturnog naslijeđa prije, tijekom i nakon katastrofa, ekstremnih vremenskih događaja i kompleksnih vanrednih situacija. Prvoj fazi programa, realizovanoj online tijekom lipnja i srpnja, uslijedio je praktični dio obuke u Bukureštu, gdje su se okupila 24 učesnika iz 19 zemalja.
Tijekom dvije sedmice intenzivnog rada učesnici su kroz simulacije, terenske vježbe i rad na konkretnim slučajevima primjenjivali ICCROM metodologiju za analizu situacije, procjenu štete i rizika, određivanje prioriteta, hitnu stabilizaciju ugroženih objekata, zaštitu i evakuaciju pokretnog naslijeđa, dokumentovanje nematerijalnog naslijeđa te planiranje ranog oporavka. Poseban značaj dat je koordinaciji između institucija zaštite naslijeđa, civilne zaštite, lokalnih zajednica i drugih aktera uključenih u odgovor na vanredne situacije.
Jedna od najvažnijih poruka programa jeste da zaštita kulturnog naslijeđa u kriznim situacijama ne počinje nakon nastanka katastrofe – ona počinje mnogo prije nje. Pravovremena priprema, kvalitetna i ažurna evidencija, sistematsko prikupljanje podataka, dokumentovanje postojećeg stanja, prepoznavanje opasnosti i ranjivosti te unaprijed definisani prioriteti predstavljaju osnovu za efikasan odgovor kada se krizna situacija dogodi.
Pri tome, kvalitetna procjena rizika ne podrazumijeva samo evidentiranje objekata i mogućih opasnosti. Jedan od važnih elemenata ICCROM pristupa jeste prethodno razumijevanje vrijednosti i značaja kulturnog dobra – njegovih povijesnih, arhitektonskih, umjetničkih, društvenih, duhovnih i drugih vrijednosti – kao i atributa kroz koje se te vrijednosti iskazuju. Važno je razumjeti i pitanja autentičnosti i integriteta, kao i odnos zajednice prema određenom mjestu, objektu, tradiciji ili praksi.
Takav pristup omogućava da se u procjeni rizika ne postavlja samo pitanje šta može biti fizički oštećeno, nego i koje vrijednosti možemo izgubiti, koliko bi taj gubitak bio značajan i koje elemente je zbog toga potrebno prioritetno zaštititi. Dva objekta mogu biti izložena istoj opasnosti, ali posljedice njihovog oštećenja ne moraju biti jednake. Zbog toga određivanje vrijednosti, značaja, autentičnosti, atributa i ranjivosti kulturnog naslijeđa predstavlja važnu osnovu za donošenje utemeljenih odluka o prioritetima zaštite.
Ovo je posebno značajno i za rad Kantonalnog zavoda, koji intenzivno radi na uspostavljanju sistematičnijeg pristupa evidentiranju, dokumentovanju i zaštiti kulturno-povijesnog naslijeđa na području Srednjobosanskog kantona. Cilj nije samo formiranje registra kulturnih dobara, nego postepeno stvaranje kvalitetne baze znanja o tome šta imamo, gdje se nalazi, u kakvom je stanju, koje vrijednosti nosi, koji su njegovi ključni atributi, kojim je rizicima izloženo i šta je potrebno učiniti da bi se te vrijednosti sačuvale.
Takvi podaci imaju višestruku vrijednost. Oni su osnova za redovnu zaštitu kulturnog naslijeđa, ali istovremeno omogućavaju izradu procjena rizika, određivanje prioriteta, planiranje preventivnih mjera i mnogo brže donošenje odluka u slučaju požara, poplava, zemljotresa, klizišta ili drugih vanrednih situacija.
Ovakav pristup dodatno potvrđuje važnost povezivanja zaštite kulturno-povijesnog naslijeđa, prostornog planiranja, GIS baza podataka, civilne zaštite i upravljanja rizicima od katastrofa. Efikasan sistem zaštite ne može se početi graditi tek kada dođe do krizne situacije – on mora nastajati godinama ranije kroz dokumentovanje, istraživanje, valorizaciju, procjenu rizika, planiranje i međuinstitucionalnu saradnju.
Završetkom obuke u Bukureštu program za Zavod ne završava. Sljedeća faza READY Track 2 podrazumijeva razvoj i realizaciju konkretnog projekta na području Srednjobosanskog kantona, kroz koji će se stečena znanja i metodologije primijeniti u lokalnom kontekstu. Time međunarodna obuka prerasta u konkretan doprinos daljem razvoju sistema zaštite kulturno-povijesnog naslijeđa u našem Kantonu.
Za Zavod predstavlja veliko zadovoljstvo i ponos što je uključen u ovako značajan međunarodni program. ICCROM – Međunarodni centar za proučavanje očuvanja i restauracije kulturnih dobara – međuvladina je organizacija sa globalnim mandatom za zaštitu kulturnog naslijeđa, koja već više od šest decenija razvija znanja, metodologije i stručne kapacitete u oblasti očuvanja naslijeđa širom svijeta.
Učešće Zavoda u programu ICCROM-a zato nije značajno samo kao stručno usavršavanje pojedinca. Ono predstavlja priliku da se međunarodno priznate metodologije i iskustva neposredno prenesu u rad Zavoda, unaprijedi sistem evidentiranja, valorizacije i upravljanja podacima o kulturnom naslijeđu te razvije pristup u kojem se rizici prepoznaju i smanjuju prije nego što nastane katastrofa.
Posebno smo ponosni što je Zavod postao dio međunarodne mreže stručnjaka i institucija koje zajednički rade na tome da kulturno naslijeđe ne bude predmet reakcije tek nakon što je šteta nastala, nego da njegova zaštita postane integralni dio pripravnosti, upravljanja rizicima i otpornosti naših zajednica.
Propisi
- Zakon o organizovanju i djelokrugu kantonalnih ministarstava i drugih tijela kantonalne uprave Srednjobosanskog kantona ("Službene novine SBK/KSB", broj: 15/12, 17/12 i 11/19)
- Zakon o organizaciji organa uprave u Federaciji BiH („Službene novine Federacije BiH“, broj: 35/05)
- Zakon o državnoj službi u Federaciji Bosne i Hercegovine i Zakon o preuzimanju Zakona o državnoj službi u Federaciji BiH („Službene novine SBK/KSB“, broj: 7/11)
- Zakon o namještenicima u organima državne službe u Federaciji BiH („Službene novine Federacije BiH“, broj: 49/05 i 103/21)
- Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji Kantonalnog zavoda broj: 22-02-5498/22 i Pravilnik o izmjenama Pravilnika broj: 22-02-1570/23.
Dokumenti Zavoda
Kontakti
Кантонални завод за урбанизам, просторно планирање и заштиту културно-хисторијског наслијеђа
Средњобосански кантон
Кантонални завод за урбанизам, просторно планирање и заштиту културно-хисторијског наслијеђа Средњобосанског кантона је самостална управна организација која обавља стручне, управне и друге послове утврђене законом у области просторног планирања, урбанизма, заштите културно-хисторијског и природног наслијеђа, те успоставе и развоја кантоналног геоинформатичког система.
Завод пружа стручну подршку органима Кантона и опћинама, учествује у изради и праћењу реализације просторно-планске документације те подузима мјере за заштиту, валоризацију и одрживо кориштење простора и наслијеђа као опћег добра.
Визија
Пажљиво планиран и намјенски уређен и кориштен простор, у којем се брижљиво чува равнотежа између урбаног развоја и очувања културно-хисторијског и природног наслијеђа, гдје се свака одлука темељи на дугорочном одрживом развоју и заштити простора као опћег добра.
Мисија
У оквиру важећих законских прописа, стручних сазнања и овлаштења активно учествовати у процесу израде и имплементације просторно-планске документације на подручју Средњобосанског кантона и пружати подршку опћинама у планском уређењу, уз очување наслијеђа и природних ресурса.
Дјелокруг рада
- Планирање, програмирање, пројектовање, кориштење, валоризација и заштита простора те мјере за њихово остваривање.
- Израда просторно-планске и урбанистичко-техничке документације, осим послова који су законом стављени у надлежност Федерације Босне и Херцеговине и опћина.
- Праћење провођења Просторног плана СБК/КСБ 2005–2025, односно Измјена и допуна Просторног плана КСБ/СБК 2005–2030, и учешће у усаглашавању са Просторним планом Федерације БиХ.
- Учешће у изради и доношењу законских и подзаконских аката из области просторног планирања и грађења.
- Успостава и развој кантоналног јединственог геоинформатичког система (ГИС-а).
- Послови заштите културно-хисторијског и природног наслијеђа.
- Праћење стања у простору те учешће у изради, усклађивању и проведби просторних планова опћина Кантона.
- Обављање других послова из области урбанизма и просторног планирања у складу са законом.
Организациона структура
Биографија директорице
Тиџа Чаушевић, рођена 20.08.1979. године у Рогатици, на Универзитету Иллиноис у Цхицагу је 2003. године дипломирала архитектуру, а звање магистра стекла 2007. године на истом универзитету. Професионалну каријеру започела је као виши асистент у Уреду за капиталне програме Универзитета, гдје је била ангажована на инфраструктурним и урбанистичким пројектима.
Даље искуство стицала је у Цхицагу, а 2011. године се вратила у Босну и Херцеговину, гдје се посветила пројектима из области архитектуре, урбанизма, одрживог развоја и заштите околиша.
Предавала је на Одсјеку архитектуре Интернационалног универзитета у Сарајеву, а у Опћини Бугојно обављала дужност урбанистичко-грађевинског инспектора и шефа Одсјека за обнову и развој, водећи значајне пројекте с циљем унапређења локалне заједнице. Удата је и мајка двоје дјеце.
Новости
ЈАЧАНЈЕ САРАДНЈЕ КАНТОНАЛНОГ ЗАВОДА ЗА УРБАНИЗАМ, ПРОСТОРНО ПЛАНИРАНЈЕ И ЗАШТИТУ КУЛТУРНО-ХИСТОРИЈСКОГ НАСЛИЈЕЂА И ОПЋИНА: КА ЕФИКАСНОМ И САВРЕМЕНОМ ПЛАНИРАНЈУ ПРОСТОРА
У циљу унапређења сарадње с локалним заједницама и побољшања пружања услуга грађанима, Кантонални завод за урбанизам, просторно планирање и заштиту културно-хисторијског наслијеђа Средњобосанског кантона је организовао радне посјете свим опћинама на подручју кантона.
Прочитај цијели чланак
У циљу унапређења сарадње с локалним заједницама и побољшања пружања услуга грађанима, Кантонални завод за урбанизам, просторно планирање и заштиту културно-хисторијског наслијеђа Средњобосанског кантона је организовао радне посјете свим опћинама на подручју кантона.
Током ових посјета, представници Завода одржали су састанке с опћинским начелницима, представницима администрације те другим релевантним актерима, како би заједнички размотрили кључне изазове, потребе и могућности за унапређење сарадње. Кроз модернизацију просторног планирања и јачање међуинституционалне сарадње, Кантонални завод започео је интензивне активности на успостављању и изградњу јединственог геопросторног информационог система.
Разговори су обухватили сљедеће аспекте сарадње:
Прикупљање и дигитализацију постојећих просторних и урбанистичких планова,
Евиденцију и системску заштиту културно-хисторијских и природних добара,
Дефинисање модела за израду планске документације,
Припрему нацрта кантоналног закона о заштити културно-хисторијског наслијеђа.
Завод је представио планиране активности за наредни период, с нагласком на израду нових просторних планова који ће послужити као темељ за квалитетније урбанистичко планирање и одржив развој.
Упркос исказаној спремности за сарадњу, препознате су и одређене препреке, укључујући недостатак стручног кадра на локалном нивоу, неусклађеност планске документације и потребу за јачом координацијом свих нивоа власти. Завод је изразио спремност да пружи пуну техничку и стручну подршку опћинама, с циљем превазилажења ових изазова.
У оквиру радних посјета извршена је и примопредаја података о важећим просторним и урбанистичким плановима, као и хисторијске документације везане за заштиту културно-хисторијског и природног наслијеђа. Такођер, представљен је оквирни план дигитализације просторних података, с дефинисаним улогама и роковима.
Ова иницијатива представља значајан корак ка успостављању ефикасног, транспарентног и савременог система просторног планирања и очувања наслијеђа у Средњобосанском кантону, уз активно учешће свих релевантних актера.
Представници Кантоналног завода учествовали на 5. Конференцији о урбаном планирању и регионалном развоју у Сарајеву
Представници Кантоналног завода за урбанизам, просторно планирање и заштиту културно-хисторијског наслијеђа учествовали су на петој по реду Конференцији о урбаном планирању и регионалном развоју, која је одржана 17. јуна 2025. године у Сарајеву.
Прочитај цијели чланак
Представници Кантоналног завода за урбанизам, просторно планирање и заштиту културно-хисторијског наслијеђа учествовали су на петој по реду Конференцији о урбаном планирању и регионалном развоју, која је одржана 17. јуна 2025. године у Сарајеву.
Ова конференција, коју је организовало Удружење консултаната инжењера Босне и Херцеговине (УКИ БиХ), окупила је стручњаке из области просторног планирања, инжињеринга, истраживачког сектора, као и представнике власти и организација цивилног друштва из Босне и Херцеговине, региона и Европске уније. Циљ скупа био је размјена знања и искустава у области одрживог урбаног и регионалног развоја.
Током конференције обрађене су кључне теме везане за територијалну агенду 2030, интегрирани приступ одрживом урбаном и руралном развоју, локализацију циљева одрживог развоја, концепт зелених и паметних градова, функционална подручја и регионални развој, као и дигитализацију просторног и урбанистичког планирања.
Конференцију је отворио предсједник УКИ БиХ, проф. др. Ешреф Гачанин, који је нагласио значај јачања одрживе урбанизације и интегрисаног просторног планирања у складу са глобалним и европским циљевима развоја. Скуп је такођер обухватио теме везане за зелену транзицију, отпорност градова, одрживо управљање ресурсима, те примјену савремених технологија и вјештачке интелигенције у урбанизму.
Завод учествовао у 21. Међународној љетној школи „Yоутх анд Херитаге – ИССYХ21“
Кантонални завод за урбанизам, просторно планирање и заштиту културно-хисторијског наслијеђа СБК/КСБ учествовао је у програму 21. Међународне љетне школе „Yоутх анд Херитаге – ИССYХ21“, у организацији ХИДР – Центре фор Пеаце анд Херитаге и Интернатионал Форум Босниа, у партнерству са ИЦЦРОМ-ом. Програм је током љета 2026. године окупио учеснике и стручњаке различитих дисциплина кроз активности реализоване у Сарајеву, Мостару и Стоцу.
Прочитај цијели чланак
Кантонални завод за урбанизам, просторно планирање и заштиту културно-хисторијског наслијеђа СБК/КСБ учествовао је у програму 21. Међународне љетне школе „Yоутх анд Херитаге – ИССYХ21“, у организацији ХИДР – Центре фор Пеаце анд Херитаге и Интернатионал Форум Босниа, у партнерству са ИЦЦРОМ-ом. Програм је током љета 2026. године окупио учеснике и стручњаке различитих дисциплина кроз активности реализоване у Сарајеву, Мостару и Стоцу.
Учешћем у програму Завод је дао стручни допринос из области урбанизма, просторног планирања и заштите културно-хисторијског наслијеђа, с посебним фокусом на повезивање истраживања наслијеђа са савременим питањима развоја града, јавног простора и локалне заједнице.
У оквиру програма у Стоцу реализован је Цапстоне Студио „Јавне чесме и водоводни систем Стоца – вода као културно наслијеђе и урбани идентитет“, у којем је директорица Завода Тиџа Чаушевић учествовала као менторица заједно са Аидом Бичакчић, хисторичарком умјетности и кустосицом Музеја Града Сарајева.
Полазиште студија било је да се јавне чесме не посматрају само као појединачни хисторијски објекти, него као дио ширег система који повезује воду, инфраструктуру, урбани простор, свакодневни живот, сјећање и идентитет локалне заједнице.
Током теренског и истраживачког рада учесници су мапирали и документовали јавне чесме те их сагледавали у ширем контексту воденог наслијеђа и урбаног развоја Стоца. Посебна пажња посвећена је њиховим вриједностима, стању и улози у идентитету простора, као основи за будућу заштиту, интерпретацију и укључивање у савремени живот града.
Ово искуство има посебан значај и за будући рад Завода, имајући у виду да се исте хисторијске јавне чесме налазе и на подручју Средњобосанског кантона. Методолошки приступ примијењен у Стоцу отвара могућност да се и ови, често недовољно истражени елементи наслијеђа, посматрају не само као појединачни објекти него као дио ширег културног пејзажа, хисторијских система водоснабдијевања и живота локалних заједница.
На тај начин учешће у Љетној школи Заводу доноси нове перспективе и методолошке алате за истраживање, документовање и валоризацију културно-хисторијског наслијеђа на подручју СБК/КСБ, те отвара простор за будућа систематска истраживања ових вриједних, али често занемарених сегмената наслијеђа.
За Кантонални завод учешће у Међународној љетној школи представља важну прилику за размјену стручних знања и искустава, интердисциплинарни рад те повезивање са међународним програмима образовања и заштите културног наслијеђа.
Истовремено, овакви програми потврђују значај систематског истраживања, документовања и валоризације културно-хисторијског наслијеђа као основе за његово одговорно планирање, заштиту и очување за будуће генерације.
Завод дио међународног програма ИЦЦРОМ РЕАДY Трацк 2
Директорица Кантоналног завода за урбанизам, просторно планирање и заштиту културно-хисторијског наслијеђа СБК/КСБ, Тиџа Чаушевић, учествовала је од 6. до 19. септембра 2026. године у Букурешту у интензивној практичној обуци у оквиру међународног програма РЕАДY Трацк 2, који проводи ИЦЦРОМ кроз програм Фирст Аид анд Ресилиенце фор Цултурал Херитаге ин Тимес оф Црисис (ФАР).
Прочитај цијели чланак
Директорица Кантоналног завода за урбанизам, просторно планирање и заштиту културно-хисторијског наслијеђа СБК/КСБ, Тиџа Чаушевић, учествовала је од 6. до 19. септембра 2026. године у Букурешту у интензивној практичној обуци у оквиру међународног програма РЕАДY Трацк 2, који проводи ИЦЦРОМ кроз програм Фирст Аид анд Ресилиенце фор Цултурал Херитаге ин Тимес оф Црисис (ФАР).
РЕАДY Трацк 2 је вишефазни програм усмјерен на јачање капацитета стручњака и институција за заштиту културног наслијеђа прије, током и након катастрофа, екстремних временских догађаја и комплексних ванредних ситуација. Првој фази програма, реализованој онлине током јуна и јула, услиједио је практични дио обуке у Букурешту, гдје су се окупила 24 учесника из 19 земаља.
Током двије седмице интензивног рада учесници су кроз симулације, теренске вјежбе и рад на конкретним случајевима примјењивали ИЦЦРОМ методологију за анализу ситуације, процјену штете и ризика, одређивање приоритета, хитну стабилизацију угрожених објеката, заштиту и евакуацију покретног наслијеђа, документовање нематеријалног наслијеђа те планирање раног опоравка. Посебан значај дат је координацији између институција заштите наслијеђа, цивилне заштите, локалних заједница и других актера укључених у одговор на ванредне ситуације.
Једна од најважнијих порука програма јесте да заштита културног наслијеђа у кризним ситуацијама не почиње након настанка катастрофе – она почиње много прије ње. Правовремена припрема, квалитетна и ажурна евиденција, систематско прикупљање података, документовање постојећег стања, препознавање опасности и рањивости те унапријед дефинисани приоритети представљају основу за ефикасан одговор када се кризна ситуација догоди.
При томе, квалитетна процјена ризика не подразумијева само евидентирање објеката и могућих опасности. Један од важних елемената ИЦЦРОМ приступа јесте претходно разумијевање вриједности и значаја културног добра – његових хисторијских, архитектонских, умјетничких, друштвених, духовних и других вриједности – као и атрибута кроз које се те вриједности исказују. Важно је разумјети и питања аутентичности и интегритета, као и однос заједнице према одређеном мјесту, објекту, традицији или пракси.
Такав приступ омогућава да се у процјени ризика не поставља само питање шта може бити физички оштећено, него и које вриједности можемо изгубити, колико би тај губитак био значајан и које елементе је због тога потребно приоритетно заштитити. Два објекта могу бити изложена истој опасности, али посљедице њиховог оштећења не морају бити једнаке. Због тога одређивање вриједности, значаја, аутентичности, атрибута и рањивости културног наслијеђа представља важну основу за доношење утемељених одлука о приоритетима заштите.
Ово је посебно значајно и за рад Кантоналног завода, који интензивно ради на успостављању систематичнијег приступа евидентирању, документовању и заштити културно-хисторијског наслијеђа на подручју Средњобосанског кантона. Циљ није само формирање регистра културних добара, него постепено стварање квалитетне базе знања о томе шта имамо, гдје се налази, у каквом је стању, које вриједности носи, који су његови кључни атрибути, којим је ризицима изложено и шта је потребно учинити да би се те вриједности сачувале.
Такви подаци имају вишеструку вриједност. Они су основа за редовну заштиту културног наслијеђа, али истовремено омогућавају израду процјена ризика, одређивање приоритета, планирање превентивних мјера и много брже доношење одлука у случају пожара, поплава, земљотреса, клизишта или других ванредних ситуација.
Овакав приступ додатно потврђује важност повезивања заштите културно-хисторијског наслијеђа, просторног планирања, ГИС база података, цивилне заштите и управљања ризицима од катастрофа. Ефикасан систем заштите не може се почети градити тек када дође до кризне ситуације – он мора настајати годинама раније кроз документовање, истраживање, валоризацију, процјену ризика, планирање и међуинституционалну сарадњу.
Завршетком обуке у Букурешту програм за Завод не завршава. Сљедећа фаза РЕАДY Трацк 2 подразумијева развој и реализацију конкретног пројекта на подручју Средњобосанског кантона, кроз који ће се стечена знања и методологије примијенити у локалном контексту. Тиме међународна обука прераста у конкретан допринос даљем развоју система заштите културно-хисторијског наслијеђа у нашем Кантону.
За Завод представља велико задовољство и понос што је укључен у овако значајан међународни програм. ИЦЦРОМ – Међународни центар за проучавање очувања и рестаурације културних добара – међувладина је организација са глобалним мандатом за заштиту културног наслијеђа, која већ више од шест деценија развија знања, методологије и стручне капацитете у области очувања наслијеђа широм свијета.
Учешће Завода у програму ИЦЦРОМ-а зато није значајно само као стручно усавршавање појединца. Оно представља прилику да се међународно признате методологије и искуства непосредно пренесу у рад Завода, унаприједи систем евидентирања, валоризације и управљања подацима о културном наслијеђу те развије приступ у којем се ризици препознају и смањују прије него што настане катастрофа.
Посебно смо поносни што је Завод постао дио међународне мреже стручњака и институција које заједнички раде на томе да културно наслијеђе не буде предмет реакције тек након што је штета настала, него да његова заштита постане интегрални дио приправности, управљања ризицима и отпорности наших заједница.
Прописи
- Закон о организовању и дјелокругу кантоналних министарстава и других тијела кантоналне управе Средњобосанског кантона ("Службене новине СБК/КСБ", број: 15/12, 17/12 и 11/19)
- Закон о организацији органа управе у Федерацији БиХ („Службене новине Федерације БиХ“, број: 35/05)
- Закон о државној служби у Федерацији Босне и Херцеговине и Закон о преузимању Закона о државној служби у Федерацији БиХ („Службене новине СБК/КСБ“, број: 7/11)
- Закон о намјештеницима у органима државне службе у Федерацији БиХ („Службене новине Федерације БиХ“, број: 49/05 и 103/21)
- Правилник о унутрашњој организацији Кантоналног завода број: 22-02-5498/22 и Правилник о измјенама Правилника број: 22-02-1570/23.